Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti su finansijski instrumenti čiju vrednost određuje vrednost osnovnog proizvoda za koji se vezuju tj. iz kog su izvedeni. Izvedene hatrije se još nazivaju i uslovnim potraživanjem. U praksi se koriste u svrhu zaštite od određenih oblika tržišnog rizika, ali i sa namerom ostvarivanja zarade tj. u špekulativne svrhe.
Pojedinim derivatima se trguje na berzama (opcije, futures, ETF), dok se drugi nalaze u prometu na vanberzanskim tržištima (CFD, forward).
Karakteristično je da cena derivata u određenoj srazmeri prati promenu cene osnovnog proizvoda za koji se vezuje. Međutim, uglavnom se cena derivata menja brže od cene osnovnog proizvoda. Na primer, ako se cena akcija određene kompanije poveća za svega 1%, cena opcija koje se vezuju za te akcije, za isto to vreme može da se poveća i za 20- 30%!
Pojedinim derivatima je moguće trgovati uz polugu, što znači da prilikom kupovine nije neophodno platiti punu cenu, već samo određeni procenat od ukupne cene (na primer, ako kupujemo jedinicu nekog proizvoda čija je cena 100 dolara, uz polugu od 20, mi ćemo prilikuom kupovine biti u obavezi da isplatimo samo jednu dvadesetinu te cene, tj. u ovom primeru 5 dolara).
O značaju finansijskih derivata najbolje svedoči donji iskaz.
Procenjena vrednost određenih oblika imovine na svetskom nivou:
Komercijalne nekretnine – 7,6 triliona $
Zlato – 7,8 triliona $
Akcije – 70 triliona $
Finansijski derivati – 1.000 triliona $